Evo, ovih dana intenzivno razmišljam da svoju šuplju, koje sam puna počnem zapisivati. Bez nekog posebnog reda, onako, kako mi šta padne na um, da ne kažem glavu, jer uglavnom me lupa po glavi. Helem, jedan blogeraš, moj dobar drug kojeg volim ( inače sam bolesni egoista i naginjem psihopatiji nesposobna za ljubav, tako da to što piše ima značaja koliko i lanjski snijeg, kojeg, uzgred rečeno nije ni bilo men’ se čini) nagovorio me da napišem post, pa upravo to i radim. Nadam se da će biti zadovoljan i poslati mi kredita, jer ništa ne može da nadomjesti SMS, čak ni ovako sofisticiran (u prevodu špansko selo za mene) blogerski servis. Kao što u naslovu stoji, kad može Filipović, mogu i ja. Ha ja. Akademski šupljirati od nemila do nedraga. Uglavnom, ako se opet pojavim ovdje s nekim postom, ili poslom (jer u pitanju je biznis mene i mog havera blogeraša), otjerajte me namćorastim komentarima. I, na kraju, odjavna špica :
hehe neka te nagovorio, imate kaHvu oboje od mene 😀
Meni ne treba kredita, meni pare trebaju 😀 😛
Samo da udje u zapisnik hahahaha
Trebaju i meni, i ne samo pare, treba mi svega….ma, ne treba ništa, dobila sam kredit, sad je sve ok. 😀
dobra ti odjavna 😀
Dobra, dobra…moj RA, kad ste svi baRAbe, jašta nego dobra 😛